www.olivervulovic.com

Bernar protiv Bernara, ili 'On ne pouvait plus que crier'

Ex komunista, po potrebi socijalista, plaćeni evrocentrista i po mišljenju slobodoumnog sveta jedan od najjačih aktivnih prikrivenih fašista na međunarodnoj političkoj sceni, Bernar Kušner se baš i nije nadao da će mu se još tokom aktivne političke karijere dogoditi da mu se u lice svom silinom zaleti sadržaj iz kofe pune politički najodvratnijih pomija koje je sam spravljao još tokom građanskih ratova na teritoriji bivše SFRJ i tokom agresije NATO pakta na SRJ i to, o užasa, baš iz ruskih ruku, a zbog kojih su i bile vršene sve neprijateljske akcije protiv Srba, kao generalna proba za kasniji marche en Russie. Mislio je da će kao i Joška Fišer, Vesli Klark i Vilijam Voker, sve lepo oživeti i odraditi pa na miru, penzionisan, pisati memoare pune laži i narcisoidnih spevova o sopstvenom političkom i obaveštajnom umeću.

Bernarovo napredovanje je započelo tako što ga je još kao mladog komunistu zavrbovao moćni DST i kasnije uspeo da ga kao svog najljigavijeg operativca progura za šefa ''Lekara bez granica'', a što je postavljanjem takvog monstruma na čelo organizacije (koja je u nekim segmentima svog delovanja koje nije tangiralo išta srpsko i imala po neku svetlu tačku) jednako situaciji u kojoj bi Mengele rukovodio jevrejskom dečijom bolnicom.

Bernar je prvi ispit iz ljigavosti po mišljenju naredbodavaca iz DST-a položio tokom i nakon svog razgovora sa majorom Šljivančaninom u tek od ustaških orgijanja oslobođenom Vukovaru, a po kojem su se još na ulicama i podrumima raspadali leševi pobijenih i poklanih Srba, kada je iako i visoko intelektualno i obično ljudski od gospodina majora isponižavan do tih mera da se zaposlenima u Affaires étrangères prevrtala utroba, a u NATO-u vredno i pribrano sve beležilo za kasniju poluuspešnu hašku osvetu, kasnije ponosno isprsio pred zapadnim tv kamerama prepričavajući isti dogđjaj na sasvim suprotan način od onoga koji je putem tv razmene obišao svet. Taman se Bernar, inače duboko inhibisan antislovenskom politikom do granica koje nisu daleko od onih koje su nekada ocrtali arijevski ideolozi, nameračio da posle u Hrvatskoj, Bosni i na Kosmetu učinjenih najogoljenijih antisrpskih podmetačina i ucena, u Beogradu žuto-crveno koaliciji izdeklamuje sve alineje iz najnovije briselske pisane naredbe Jeremiću da odustane i od one malecke maškarade i diplomatske kozmetike zvane - traženje mišljenja Međunarodnog suda pravde preko Generalne Skupštine OUN o kosmetskoj nezavisnosti- kada je iznenada dobio telegram da ode u grad Gori u Gruziji. Tamo je, osim kao francuski ministar i evropski izaslanik već i kao dobro politički usmeren lekar bez granica ljudskosti kojeg je bilo baš briga za silne osetijske žrtve i izbeglice,kao što ga je onomad bilo briga i za srpske žrtve širom Jugoslavije,zajedno sa Kondolizom Rajs u stilu kojem je Srbima zavrtao ruku kako god je stigao, isto pokušao da učini i ruskom rukovodstvu. Dragi Bernar, kako mu je Olbrajtova tepala, bio je šokiran što se našao u središtu najozbiljnije operacije spašavanja glava ministara spoljnih poslova dveju industrijski i vojno izutetno moćnih država od dejstava samo jedne regimente ruske 58. armije, a od kojih je jedna bila i njegova. Nisu u svetu samo Srbi, koji nisu plaćeni političari, bili tužni zbog uspeha ove akcije i Bernarovog bezbednog povratka u Pariz supruzi i u Brisel ljubavnici. ernar je već imao u glavi sliku kako se na plažama gruzijskog grada Pori smeška u svetske tv kamere dok Gruzija satire Osetine i Abhazijce kao što se 1992-te slikao po mogadiškim plažama dok je u Somaliji besneo građanski rat, delimično finansiran i od vlade koju ga je tamo i poslala. Na sreću u Kremlju se sada alkohol služi samo gostima za razliku od Jeljcinovih vremena, što je Zapadu i SAD- u još uvek teško da prihvate. Zbog svega ovoga je grupa hrabrih i slobodnih država jedva izvojevala bitku da ova spodoba, za razliku od doba kada je po OUN žario i palio američki plaćenik Kofi Anan i tako protežirao Kušnera za prljave kosmetske zadatke, 2005-te godine ne postane Visoki komesar za izbeglice što bi bilo previše pa makar i od Amerikanaca i Francuza.

Ono što se Kušneru mora priznati je istinska i dugogodišnja postojanost u borbi za svaku politiku koja nema utemeljenja u Međunarodnom pravu /da zaboravimo onog dosadnog Hipokrata/. Novac koji takvu politiku finansira plasiran je u njegove džepove u Hrvtaskoj i Bosni preko vašingtonske agencije Ruder and Fin a na Kosmetu preko zajedničkog računa u švajcarskoj sa Džavidom Pecolijem i Bujarom Bukošijem, sa kojeg je kasnije Bukoši odstranjen a o čemu je Karla del Ponte u poslednjem momentu 'zamoljena' da ne pišeu svojoj knjizi 'Lov....'. Ovi razlozi su i doveli do toga da Sarkozi nije mogao imati boljeg kandidata za svog glavnog jurišnika, pogotovu što ga je isti novac , prosleđen preko Kušnera, i samog zaštito od osuda svetske javnosti zbog toga što je dok je bio francuski ministar unutrašnjih poslova, tokom pobune - imigranata iz predgrađa - javno izneo niz rasističkih i šovinističkih ocena na račun arapskih i afričkih useljenika. Major Bijon je u privatnim razgovorima znao da istakne da i nije bilo drugih dubljih političkih, istinoljubivih, emotivnih i najobičnijih ljudskih razloga da pomaže Srbima, samo Kušnerovo delovanje bi mu ih moglo sve zameniti jer je on najveća bruka za Francusku od kada se ustaje na Marseljezu.

Kušnerovi saradnici u ministarstvu spoljnih poslova, koje naravno nije mogao sam da izabere nego je kao i do sada uvek imao neko ko će to umesto njega da uradi, su sada na pravim mukama. Iako je francuski jezik nekada bio prvi diplomatski jezik na svetu, francuskim nižim diplomatama je na istom postalo nemoguće da zainteresovanima objasne razliku između Kušnerove Somalije, Kušnerovog Kosmeta i Kušnerove Osetije i Abhazije. Nije im lako da objasne političku putanju najisturenijeg i najeksponiranijeg francuskog spoljnog igrača na međunarodnoj sceni, pošto je čovek lekar, a ta putanja više liči na ekg izveštaj, nego na biografiju nekog istinskog borca za međunarodnu istinu i zdravlje bez granica. Zbog toga mučenici kroz holove ministarstva i viču na sav glas deo naslova ovog teksta napisan na francuskom jeziku, a što prevedeno na srpski znači: Ništa se drugo ne može nego vikati !