www.olivervulovic.com

Historia est mater exodus

Svi Goti bi voleli da budu Rimljani, retko koji Rimljanin želi da bude Got. Tako se nekada govorilo u vreme pape i cara Grgura, čiji su modfikovani principi poslužili u stvaranju današnje ubitačne kombinacije EU i Pax americane. Ta večita težnja je Gote koštala nestajanja pre Rimljana..

I Grgur jeznao po nekada da Gotima pošalje izaslanika i da im preko njega da neku malečku nadu da će jednog dana i oni moći "pod odredjenim uslovima" da postanu punopravni gradjani Rima. Nije teško zaključiti koga, kroz vizuru koju moderni "Rimljani" danas koriste gledajući ka Balkanu, vide kao Gote čijem konačnom i definitinmo porazu i nestanku se uz pomoć modernog Karla Velikog Huseina Obame pritajeno nadaju.. I bi dan i bi Oli Ren i bi tušta i tma prijema i kanapea a distanca između EU i Amerike sa jedne strane i Srba sa druge strane osta ista. Ama baš kao nekada između Rimljana i Gota. A bilo je i tada kao i danas divljih osvajačkih plemena , tada divljih Langobarda, sa kojima Grgur dok se Karlo Veliki nije srčano uključio, nije znao šta da radi. Odlučio se Grgur na stari oprobani latinski način kupovine vremena. Langobarde je godinama obasipao poklonima sve dok se u tom Arijanskom plemenu konačno kao vladar nije pojavilo njihovo čedo, kraljica Katolik.Pošto je u poslednjim trenucima pred smrt Rugova primio pričest i katoličanstvo od Pape Jovana Pavla ii, političko-verska operacija je mogla dalje da se tiho,laganao ali vrlo sigurno, uspešno nastavi. Današnje Langobarde moderni Rimljani naveliko časte teritorijama onih koje vide kao moderne Gote. Obasipaju ih poklonima u evrima, vojnim savetnicima, krpe im budžet i održavaju u životu i okreću glavu na zločine koje čine na poklonjenim teritorijama. A mi i saplemenici nam Makedonci, i dalje sa radošću i nadom carski dočekujemo njihove izaslanike i kao da se ništa ne dešava zabludno čekamo vremena u kojima ćemo postati punopravni moderni Rimljani. Blago i počivšem Jovanu Pavlu i današnjem Benediktu kad im je zaštitnik , moderni Karlo Veliki, toliko preko bare te im se gro planova poklapao i i još uvek poklapa. Do daljnjeg..Svega će ovog biti do momenta ponovnog dolaska "velikog raspada", kada će ovi moderni Langobardi, opet od modernog Karla Velikog, ali sada malko drugačije, biti stavljeni na mesto kojem im zaista pripada, a moderni Rimljani i njihov zaštitnik mučiti svoje muke da preteknu. Da li je Velikom ekonomskom krizom počeo da se nazire početak "velikog raspada" ili se već nalazimo na njegovom istinskom početku i da li će se pomenuti proces odvijati dovoljno dugo pa će se pored silnih šteta Kurije i njenim saveznicima i pomalo u celoj muci i posrećiti pa će Srbi i Makedonci doživeti sudbinu Gota i nestati ? Da li je sve to tako izvesno pa treba da nam bude baš sve jedno koga će i koliko sve Velika ekonomska kriza strefiti?

Nije i ne treba da nam bude sve jedno. Dokle se ima i sto metara slobodne teritorije treba se boriti da nam na tih sto metara bude dobro i da se kada tada oslobodi i ostatak otete teritorije ma koliko ona velika ili mala bila. Naoštreno koplje mora biti uvek nadohvat ruke a i pero vazda u ruci, takodje neprestano naoštreno.

Treba konačno odabrati one koji će nas voditi tako što će uspeti da za nas pronadju one koje ćemo do izdržljivih granica čašćavati sa onim što ih interesuje kod nas i od njih naučiti da stvaramo ono bez čega neće moći ni oni koji nas mrze i to im prodavati. Da li Evropa voli Ruse pa kupuje njihov gas ? Da li će i nas voleti pa će ga preuzimati sa našeg gasovoda? Istorija je dobra učiteljica jer u pamćenju naroda najviše i najduže ostaju ostaju njegovi materijalni i kulturni uspesi i strašni gubici u ljudstvu i teritorijama praćeni užasnim pomeranjima stanovništva. Naša nacionalna istorija je istorija večitog razaranja naših materijalnih i kulturnih dobara kao i pomeranja i seoba a sve u cilju biološkog opstanka. Zato smo se i oružano opirali i branili do kraja prošlog veka. U ovom veku medju nama neprestano traju svadje da li oni koji nas u njegovoj prvoj deceniji vode, kupuju vreme da bi smo opstali ili su izdajnici koji našim neprijateljima pomažu da doživimo gore pomenutu sudbinu Gota. Da li se Veliki raspad poklapa sa vremenom u kojem će se desitii neki novi egzodus dela našeg naroda ili postoje planovi o kojima mi neznamo ništa a po kojem se svikolektivno imamo ispomerati ? U aktuelnoj polemici egzistira bezbroj ekonomskih analaiza koje menjaju svoja predvidjanja iz dana u dan ali se nije pojavila nijedna zaista ozbiljna analiza sveopšteg stanja nacije koju bi smo makar uzeli kao osnovu za dalje razmišljanje i razmatranje kako i čime dalje. Od Garašanina, preko Memoranduma SANU, Miloševićevogo obraćanja naciji u trenucima kada je mislio da je pauza pred drugi krug predsedničkih izbora, defetističkih despićevsko-ćosićevskih apela na deobu sa zemlje sa Šiptarima i Djindjićevih procena stanja u stilu " gutanje malih i veliki žaba", ni Koštuničine ni Tadićeve demokrate sa svojim 3, 5, 6 i tako dalje brojem principa spoljne politike i na mišiće izguranim ustavom, radikalskog cepanja na istok i zapad dok se i sami nisu pocepali, u Srbiji u XXIom veku se nije skupila grupa pametnih a odgovornih ljudi, ni na poziv ni samoinicijativno, da naprave nešto iz čega će politički službenici / što treba samo i da budu/ , reći - gospodo , ovo je donja a ovo gornja granica koju Srbija ima u svim sverama svog postojanja. -

I u psihološkom smislu čoveku pojedincu je vrlo teško kada treba drugim ljudima da postavi granice, jer se za to mora platiti odredjena cena. Koliko je teško jednom narodu da postavi granice drugim narodima u njihovim medjusobnim odnosima pa čak i da održi i sačuva medjudržavne granice, Srbi dobro znaju i na osnovu dogadjaja iz gotovo hiljadu godina istorije postojanja svojih država a i u ovih poslednjih dvadeset godina. Posebno znamo kolika je cena sopstvenog nacionalnog samopoštovanja, koje je i osnova za naš opstanak ali smo u XXI veku i dalje anestezirani od straha i u slepačkom čekanju novih egzodusa, potpuno obamrli i nesposobni da i mi postavimo račun drugima sa visokom cenom koju treba da plate da bi im se ciljevi u vezi nas ostvarili. Ono čega se bojim je da jedan takav plan kakvog takvog opstanka, za razliku od Rima, nisu imali ni odavno nestali Goti.