www.olivervulovic.com

U poseti samoružećima

Bajdenova poseta najnesrpskijem gradu u Srba je zbog buljuka različitih tumačenja njenog značaja i svrsihodnosti, dovela i do kolapsa tzv. međupovezanosti moderne analitičke misli u Srbiji, jer se posle Tadićevog našminkanog stava kojim je dominiralo kosmetsko NE i Bajdenovog nonšalantnog u stilu – pa ko te čoveče i tera na DA - , jedino uspeva da se analizi ovog događaja i izjavama njenih aktera ima pristupiti isključivo u svetoavgustinskom stilu - „verujem da bih mogao da razumem“

I ako nemam ništa protiv Sv.Avgustina, za ovozemaljske stvari bih ipak dozvolio sebi da ne dopustim da me visoka politika zloupotrebom Svečevog poimanja sveta po ko zna koji put svojom voljom a putem neprestane agresivne medijske propagande stavlja u status mazohistički nabažderene inteligencije.

Pre dolaska Bajdena u Beograd, pogledao sam na internetu snimke poslednjih poseta visokih američkih zvaničnika ostalim delovima sveta i ni u jednom slučaju nisam video primere tako eklatantnih kršenja ljudskih prava svojih građana od države domaćina kao u srpskom slučaju. U svim gradovima koje su pomenuti posećivali, građani su dobili određeni prostor gde su mogli iskazati svoj stav protivljenja kako samom činu posete tako i uopšte i politici koju je posetilac predstavljao. Sve je bilo možda bučnije pa su gosti mogli u vladinim zgradama da čuju neki deo eha koji je dopirao od demonstranata ali sigurno nisu imali osećaj da su -upali usred policijskog časa- , kako je, smeškajući se komentarisalo lično Bajdenovo obezbeđenje u brk našim namrgođenim predstavnicima državne sile.

Ova vlada Srbije, koja je koherentna onoliko samo za koliko joj treba da opstane na vlasti i ni za jotu više, a što je samo po sebi dovoljno definiše u smislu doze poverenja kojeg trenutno ima u narodu, je neprestano u pokušajima da od svega što joj je od političkog alata dostupno u delovanju kao predstavnika jedne normalne države, koristi sve ali mu i pri tom na kraju daje neki sopstveni i do sada jedinstvene osobine. Umesto da tuži, vlada traži savetodavno mišljenje, umesto da prekine odnose ona tera jedne ambasadore a prima njihove šefove država sa najvišim počastima. Ova vlada sve normalne poteze koje je smela iz diplomatske prakse da povuče u interesu jasnog a ne ovog maglovitog i apsolutno neučinkovitog stava u vezi Kosmeta, je proglasila radikalnim konceptima od kojih se na svetskoj diplomatskoj sceni duboko otklanja i proglašava ih u svoje ime nelegitimnim i tako tim traljavim i aljkavim postupcima otvara prostor za prodor drugim separtističkim i terorističkim pokretima na planeti. Ova vlada time nije samo štetočinska po svom lokalnom delovanju već je duboko zašla svojim štetočinstvom i u međunarodnu sveru. Ona je uz pomoć usmerene devijacije istih elemenata i materijala koje koriste druge diplomatije uspela da stvori do sada nešto novo u međunarodnoj politici, jedan frankštajnski stil diplomatske odbrane suvereniteta koji je unapred osuđen na propast.

Vladini zvaničnici i njeni plaćeni analitičari klikću kako se iz Bajdenovog mirenja sa Tadićevim ponavljanjem da nikada nećemo priznati Kosmet može naslutiti jedan novi odnos Amerike prema srpskom pitanju na Balkanu, zanemarujući i samu simboliku odabira čoveka koji nam je poslat u posetu ( kao što su simbolično dan posle „velike diplomatske pobede u OUN“ Amrikanci naterali Makedoniju i Crnu Goru da priznaju Kosmet da bi simbolično pokazali koliko su potrešeni Jeremićevim praznično izvedenom praznosloviju), čoveka koji dvadeset godina ni za velike pare nije hteo ništa ni izblansirano da kaže o Srbima a kamoli nešto u našu korist. Bajdenovim slanjem su Amerikanci jasno poslali Tadiću poruku da i dalje ne priznaju postojanje „srpskog pitanja na Balkanu“ a to i zapečatili njegovim govorom u Sarajevu i u pobunjeničkoj skupštini u Prištini dva dana kasnije. Celovito i nezavisno „Kosovo“, jedinstvena Bosna, dakle svima konkretno a Srbima lepo upakovano ništa, koje im se moralo ipak iizručiti jer se još uvek u smanjenom broju fizički nalaze na sredini puta između one jedinstvene i ovog nezavisnog.

Osim svega pomenutog,strašno je uvredljivo i sa kojom strašću režim Bajdenovu posetu gura u neku novu dinamiku odnosa sa Amerikom na tzv Obaminom talasu. Obamin talas je istinski pragmatičan za razliku od prostog slugeranjstva koje na Andrićevom vencu pokušavaju da nam predstave kao pragmatizam. Da li to zaista „Voljeni psiholog“ misli da smo svi, eto tako u ležećem položaju na kauču pa nam postupkom delimične hipnoze može implantirati despićevsko-ćosićevsku kolaboracionističku politiku u glave, kao prirodni nastavak pomeranja naroda, tela u Kosmosu, živuljki na dnu okeana i kamenčića u eroziji, pa eto, nema ništa normalnije od toga da nam Bajden sleti u sred bašte Viskoih Dečana a smetalo im je kada je to isto Milošević uradio na Hilandaru. Što je previše, previše je.

Bajden je bio prelivanje čaše i ova vlada mora da odstupi.Njeno dosadašnje političko alhemisanje je nanelo više štete i poniženja nego sve na nas bačene bombe do sada. Oni koji se ne ustežu da do usred srca uvrede sopstveni narod da bi neprijatelj ostao makar i mentalno netaknut treba pod hitno da kupe prnje i sa dobrim penzijama i u a la Svilanović,stilu u svojim briselskim stanovima pišu memoare o svojoj dobroj nameri zbog koje nam plamen i dalje suče uz glavu.