www.olivervulovic.com

Srbija u ogledalu bliskoistočne krize

Bušova «navlakuša» za Siriju i Iran preko izraelskog napada na Liban, nije uspela. Ono što je Klinton uspešno preko Kosmeta i Albanije radio na Balkanu sa Srbima i Srbijom, Buš nije uspeo da sprovede na Bliskom istoku preko Libana,Hejzbolaha i Izraela sa Sirijom i Iranom. Ahmedinedžad je mudro i strpljivo držao dizgine tokom cele krize, puštajući Hejzbolah da napipava puls nekada moćnoj izraelskoj armiji, pri čemu je žrtvovao kompletnu infrastrukturu Libana i preko 1000 tamošnjih civila. Vojska Izraela je iz ovog sukoba i pored deset puta manje žrtava i u tom obimu manje oštećene infrastrukture, izašla slabija i ranjivija nego što je ikada bila od ratova iz 1967-e godine sa saznanjem da sa Hejzbolahom neće biti lako. Hejzbolah je dobro pratio američke metode rada na Kosmetu , kada su Jenkiji obučavali i u akcije protiv srpskih civila i snaga reda slali koljače OVK. Hejzbolah je na Bliskom istoku primenio iste OVK metode ali sada protiv američkih interesa i interesa njihove klijent države. Iz poslednjeg bliskoistočnog krvoprolića su svi izvukli pouke. Izrael da nije više toliko moćan kada za neprijatelja ima organizovane terorističke vojne formacije, Hejzbolah da će protiv sebe imati isto toliko nemilosrdnog neprijatelja koliko su to i oni sami, arapski i jevrejski civili da će u toku svakog eventualnog većeg sukoba oni platiti najvišu cenu i na kraju Amerikanci, da na Bliskom istoku neće moći uspešno i lako da primenjuju balkanske podmukle metode, kojima su sada u propast hteli da uvuku Damask i Teheran. I ako je javna retorika govorila drugo, Hejzbolah je tokom trajanja sukoba preko posrednika i te kako imao žive kontakte sa Amerikancima. Otuda i stanje u poslednjoj rezoluciji OUN u kojoj se i ako ne de jure ali faktički vrlo decidno Hejzbolahu priznaje status ratujuće strane i u tom smislu joj se obraća sa zahtevima za poštovanje pomenute rezolucije i iz nje dogovorenog primirja. U toku ove iskreirane krize Medjunarodno pravo je bilo na strani Izraela ama baš isto onoliko koliko je bilo i na strani Srbije tokom orgijanja OVK i ubačenih albanskih i Al Kaidinih terorista po Kosmetu. Istim intenzitetom kojim su tokom pobune terorista na Kosmetu Amerikanci ignorisali Medjunarodno pravo, toliko su se sada zalagali za njegovo poštovanje tokom neskrivene podrške Izraelu. Srbija se tokom ovog sukoba odlučila za «neutralan» stav i propustila da u svom interesu javno podrži Izrael i Amerikancima pošalje pozitivne signale. Naši apartčici su se prepali cele lepeze problema od Hejzbolahovih klonova na Kosmetu i u Raškoj oblasti do interesa prepredene EU, ignorišući pri tom vrlo ozbiljnu i veoma izvesnu mogućnost da će se u veoma bliskoj budućnosti Srbija naći u situaciji u kojoj se Izrael danas nalazi, a tada će zbog današnje ćutnje biti već kasno i mnogo teže da na medjunarodnom planu eksploatišemo diplomatska rešenja koja su Amerikanci isposlovali za Izrael. Od bonsko-teheranske inicijative, kada je Šreder i u ime Nemačke ali i u ime cele EU razbio led u odnosima sa Iranom, nasuprot tadašnjim a i sadašnjim američkim željama, traje evropsko-iransko tiho razumevanje koje se i tokom ove krize iskazalo u briselskom oštrom komentarisanju izraelskih vojnih akcija u Libanu, nasuprot američkom shvatanju istih stvari u kontekstu medjunarodno legalizovanog preventivnog rata protiv terorizma. Ova kriza je bila i odličan momenat da Srbi američkim jastrebovima izbiju iz retorike «potrebu za specifičnim i na drugim mestima ne primenljivim rešenjem za Kosmet», neprestanim povlačenjem paralele borbe protiv terorizma u kojoj se danas nalazi Izrael a u kojoj se nekada nalazila Srbija i u kojoj će se zasigurno opet naći. Znam da će se na ove reči mnogi u Srbiji opet latiti argumenata da je spoljna politika SADa hipokrizična, puna duplih standarda is sličnog, ali i poslednji sukob na Bliskom istoku je pokazao da Amerika ipak ne može sve sama i ne toliko uz brk EU. Iz sukoba interesa EU i SADa, Srbija na Kosmetu može strpljivom, teškom i mudrom politikom da izvuče za sebe najviše. Mi možemo da pružimo jasne dokaze o Hejzbolahovom i Al Kaidinom prisustvu na ovim prostorima koji datiraju i do dve decenije unazad. Hejzbolah je 90-ih godina imao paraorganizaciju na Kosmetu i Raškoj, koja je preko Prištine i Novog Pazara finansijski pomagala masovnu kupovinu na crno turističkih i poslovnih viza evropskih država za domaće muslimane, čime ih je Hejzbolah zaduživao i vezivao za svoj pokret, kako u Srbiji tako i u evropskim metropolama. Mnogi beogradski dileri viza su tada tesno saradjivali sa Hejzbolahom a da toga nisu bili ni svesni. Hejzbolah je još tada pripremio odličan teren za nadolazeće Al Kaidine kadrove koji su za sada svoje delovanje podelili na vojno na Kosmetu, i subverzivno političko u Raškoj. Obe terorističke grupacije su se ovde infiltrirale, što preko radikalnih islamskih elemenata- Vahabija, što putem tzv umerenih muslimanskih intelektualaca koje je u svom političkom delovanju kao neprijatelje prepoznao i sam Rasim Ljajić ali koji se pak za razliku od mutave Vlade, nije libio da glasno i jasno da podršku libanskim civilima tokom izraelskih napada pri čemu je mudro izbegavao da pomene i H od Hejzbolaha i takvim istupima je zadovoljio ono nacionalno kod svojih glasača a nije izazvao javnu antijevrejsku histeriju u Raškoj. Na takve političke balanse ali sa malim nagibom ka Izraelu, Koštuničini saradnici nisu bili spremni jer jednostavno nisu imali mogućnost i saznanja da predvide kako će se kriza završiti. Izrael je na kraju sukoba izjavio da je «Hejzbolahova država u državi uništena i da je Hejzbolah potučen a jevrejska država odbranjena i sačuvana u svojim granicama». Hejzbolah je preko svojih ministara u libanskoj vladi poručio Izraelu da je kako otpor koji je pružen jevrejskoj armiji u Libanu tako i napadi spolja i iznutra po jevrejskoj državi samo pokazna vežba u odnosu na ono što bi ih moglo snaći u slučaju kompleksnijeg sukoba i da su ispaljene rakete na sever Izraela samo deo arsenala kojeg oni imaju u posedu a broj mučenika koji će sejati smrt po izraelskim gradovima u tolikom broju u kolikom Izrael neće moći da podnese». Po mišljenju stručnjaka, današnja OVK u vidu KZKa formacijski i oružano nema potencijale Hejzbolaha ali za razliku od nekadašnjeg gerilskog terorizma, danas ima vrlo zavidan verskofanatični bazis koji će lako na svoju stranu privući vojnu i političku pomoć Hejzbolaha, Al Kaide i primirenih bosanskih mudžahedina u koliko dodje do oružanog sukoba na Kosmetu, što će biti kvalitativna promena u odnosu na način ratovanja koji su primenjivali krajem 90-ih. Šiptarski teroristi su sada u stanju da osim udara na srpske civile na Kosmetu, otimajući ih, likvidirajući ih na kućnim pragovima i po jarugama, ulaskom u severni deo Kosmeta nanesu i znatnu štetu i po teritoriji centralne Srbije. I rušenje zgrada po Njujorku je do pre deset godina zvučalo utopistički. Srbi su za sada još uvek na nivou zapanjenosti zverstvima koje su šiptarski i islamofašistički teroristi činili na Kosmetu, po Bosni i Hrvatskoj tokom poslednjih ratova i ne sanjajući da bi sva do sada vidjena zverstva mogla biti samo bleda senka užasa koje bi oni, sada još više potkovani i verskim fanatizmom mogli da prošire Srbijom. U tom smislu je i životno pitanje da Srbija, kako god može ako ne dodje do političkog rešenja, jednom zauvek vojno zaustavi ekspanziju šiptarskog terorizma i islamskog fašizma i genocida na svojoj teritoriji.

Izraelski sukob sa Hejzbolahom je posle sukoba Srbije sa šiptarskim teroristima još jednom jasno pokazao i dokazao da takvi sukobi ne nastaju zbog toga što je loše rešeno «demokratsko pitanje» odredjene nacionalne manjine ili etničke grupe, kako je DOS nekada tvrdio da je suština kosmetskog pitanja, već da je na delu ogoljena borba terorističkih organizacija koje za cilj imaju uništenje cele jedne države, na Bliskom istoku Izraela a na Balkanu Srbije. To moramo imati na umu, ako želimo da opstanemo jer se bežati više nema kuda.