www.olivervulovic.com

Ustav njihov nasušni

Oni koji su 1990-tih godina optuživali tadašnje vlasti da su na zaverenički način u lepotama Žabljaka sklepali Ustav, na identičan način, ali u lepotama svojih bogato nameštenih privatnih stanova u Beogradu, sastavili su i ponudili naciji na usvajanje njihov Ustav, kojim bi da «odbrane Kosovo i Metohiju». Isti ljudi koji su u sadejstvu sa Blerom i Širakom optuživali Slobodana Miloševića da iza institucije referenduma krije svoju nemoć, naciji opet naturaju istu instituciju kao način da sada zaista prikriju svoju nemoć da ispune ono zbog čega tvrde da su se 5. oktobra 2000-e odali političko-pravnom kriminalu, te sada Kosmet na «miran i demokratski način» sačuvaju u okviru Srbije.

Krug se zatvorio i putem «oktobra 2000-e oslobodjenog lista Politika» koji je na naslovnoj strani svog nedeljnog izdanja od 01. oktobra 2006. godine, kroz tekst Biljane Mitrinović eksplicitno priznao javnosti da Kumanovski sporazum nije bio akt kapitulacije već kompromisni mirovni sporazum koji je verifikovao stanje da je srpski narod oružjem, koliko toliko, medjunarodno pravno sačuvao Kosmet u sastavu Srbije i samim tim sada se sa iz njega proisteklom rezolucijom 1244 nepremostivo isprečio na putu našim neprijateljima. Ako znamo ko danas upravlja uredjivačkom poilitikom Politike, situacija postaje sve jasnija.

Svi oni koji su 1999-e iz svojih jazbina tokom NATO agresije urlali na administraciju Slobodana Miloševića da je naciju uzalud uveo u rat i da smo tada bezuslovno kapitulirali, sada na zaobilazan način, putem novog Ustava i svih radnji koje su mu prethodile i koje će iz njega proisteći, priznaju da se Kosmet iz ruku naših neprijatelja jednog dana može vratiti samo onako kako je i otet, silom. Za demokratiju je tu ostalo malo prostora. Ni demagoško pozivanje na tzv. Hajštmanovu doktrinu uz pomoć koje je je Nemačka imala pravni osnov da na miran način ponovo uspostavi vlast na celoj svojoj teritoriji, nije od neke koristi današnjim ustavotvorcima, jer je obaveštenima jasno da ponovo integrisani deo Nemačke nije nikada ratovao protiv sopstvene države a i za razliku od Kosmeta, bio je okupiran zbog osvajačke politike svog državnog vrha. Jedino ako Koštunica i Tadić zajedno sa svojim okruženjem ne misle da je Milošević 1999-e osvajao Kosmet, što i ne bi bilo neko čudo.

Ima i u redovima petoktobarskih prvoboraca onih koji su protiv i ovog Ustava. Jedni zbog toga što, za razlku od najnovijih ustavotvoraca i dalje javno i čvrsto ostaju na liniji veleizdajničke politike i tvrde da je Kosmet šiptarski (LDP), drugi zato što u njemu Slobodan Milošević neće i de jure biti proglašen Hitlerovom reinkaranacijom, a Mirjana Marković Proklete Jerine (Batić, Pešić, Drašković) i treći koji su mislili da je novi ustav idealna prilika da Vojvodina na prečac postane država (Kasa, Čanak). Koštunica je po ko zna po koji put uspeo spretno da naciju ugura u ugao ringa i natera ga da od dva zla bira manje, sa time što on još uvek nije shvatio da to što će izabrati njegovu opciju, zlo ostaje zlo pa makar bilo i manje.

Moramo se pogledati u oči i reći da je pravljenje novog Ustava Srbije i poslednja šansa da i Srbi u očaju ne pribegnu stvaranju svog pokreta Hagan te na isti način iz politike eliminišu pristrasne posrednike, kao što je pomenuti jevrejski pokret uradio sa izaslanikom OUN, gospodinom Bernadotom 1948. godine i na kraju ipak dobio svoju državu. Verovatno zbog toga na Zapadu i vlada indiferentna tišina tokom cele ove naše unutrašnje buke oko novog Ustava, jer su svesni da će po njihove interese i živote vojnika koje drže na našoj teritoriji biti sve u redu dok Srbi političare i pišu Ustave. Da se Koštunica zaista toliko pouzdava u Hajštmanovu doktrinu zašto se onda nije pozvao na nju i u slučaju Republike Srpske prilikom reprize potpisivanja Miloševićevog ugovora o specijalnim vezama sa Srbijom. Neka me režimski pravnici napadaju koliko hoće, ali pomenutu doktrinu vrlo jednostavno i opravdano možemo primenjivati i za taj deo srpskog naroda i teritorije. Razlika od Kosmeta je samo u imenu okupatorskih vojnih formacija na terenu.

Kako je referendum iz 1998. godine bila poslednja šansa da se okupatorima pošalje poruka o našem ne mirenju sa njihovim osvajačkim pohodima tako Koštunica najnovijim Ustavom pokušava da pod istim izgovorom i na isti način sačuva svoju vlast i na duži period zabetonira trenutni status Kosmeta, okupiranog i po pitanju centralne vlasti ni na nebu ni na zemlji, jer je nesposoban i nemoćan da svoje inostrane saveznike iz 2000-e godine ubedi u potrebu za drugačijim ishodom. Odigrajmo zato ovu njegovu igru 28. i 29. oktobra do kraja i glasajmo za, da bi smo dobili vremena za predah i kasnije neprijatelju i na drugačiji način kažemo i dokažemo koliko zaista ozbiljno mislimo da im nikada ne predamo Kosmet, ali tada sa nekim drugim ličnostima i partijama na vlasti. Za sada je to manja sramota od mirnog posmatranja anacionalnih i izdajničkih političkih orgija koje izvodi «političko krilo terorističke organizacije» Otpor, Jovanovićeva LDP.