www.olivervulovic.com

Velikaške trke

Onaj a la camora tip iz Podgorice koji je pustio buvu da odlazi sa mesta gospodara neba i zemlje u državi, koju su mu Evropljani poklonili od parčeta srpske zemlje, ovih dana, umisljajući da je zaista reinkarnacija jednog drugog tipa koji je za sebe do 1918. godine mislio da je stvarno neki kralj, ugostio je ubicu iz Prištine, koji stvarno misli da je neki premijer i koji tvrdi da se ne oseća kao okoreli Srboistrebitelj ali i da neće odustati od namere da i on, sada na drugom parčetu Srpske zemlje, svom narodu napravi jos jednu drzavu na Balkanu, uz put , merkajući po Podgorici prostor i za treću. Nema šta, srela su dvojica koja su odavno i trebala da se sretnu, a mi smo sami krivi što se sreću u stilu šefova država umesto u nekom zatvorskom krugu, tokom šetnje i sa lisicama na rukama .

Ova Teritorija na kojoj živimo od skora ima i novi ustav ali dostojanstva, sudeći barem po poslednjim dešavanjima oko nje i u njoj, neće jos skoro imati. Imamo i nazovi premijera i predsednika, imamo i opoziciju i svi oni su sada u grčevitoj borbi da termin novih izbora bude bas onda kada svakom od njih posebno odgovara a kao arameter, svima bez izuzetka, sluzi očekivani termin proglašenja nezavisnosti Kosmeta. Jednima bi valjalo da izbori budu pre tog termina, a drugima posle, a sve u cilju očuvanja ili osvajanja vlasti ili stečenih privilegija na ovom preostalom parčetu zemlje na kojem kao većina zive Srbi. Ni jedni ni drugi se ne stide onoga što rade, ne stide se onoga sto govore, i sto je najgore, ne stide se onoga sto zaista intimno misle da je budućnost srpskog Kosmeta a ipak se uporno bore da vladaju nama, narodom koji im stalno, jasno i javno stavlja do znanja šta o kosmetskom pitanju govorimo, radimo i mislimo. Izgleda da ćemo se na kraju mi kao narod stideti a oni slavodobitno radovati mašući usput novom rezolucijom SB OUN u kojoj se neće pomenuti reč nezavisnost da bi ih njihovi zapadni mentori sačuvali na pozicijama na kojima trenutno jesu, i jedne i druge, jer će oni biti zadovoljni, iz svako svojih opozicionih i režimskih razloga. Jedni zato što su uvideli da je mnogo lepo biti izuzetno jak kao večiti drugi i mirno posmatrati kojom se brzinom smenjuju oni sto su prvi, a oni prvi zato sto im nije bitno po kojoj će ceni ostati na tom mestu.

Za utehu će nam servirati vizne olaksice uz pomoć kojih će po neki od nas u redovima stajati manje od ostalih, članstvo u organizaciji koja je samo predvorje organizacije koja nam je do juče ubijala decu i koja će nasu vojsku slati da im čuva plantaže opijuma od belosvetskih dzihadista i nadu da ćemo pre konačnog hladjenja ove planete ući tamo gde smo od kada postojimo kao narod i država uvek i bili, u Evropu.

Od svega ponudjenog, najvise miriše da će Srbi zapasti u još goru dužničku bedu, jos gore vazalstvo od ovog u kojem trenutno jesmo i depresiju nacionalnih razmera koja će nas utući i trajati poput one iz 1389. godine. Ostaviće nas da sa pasošima u rukama slobodno po Pristini, Podgorici, Novom Pazaru i Novom Sadu pohodimo seminare na kojima ćemo proučavati dostignuća Zavrsnog akta Helsinske konferencije o evropskim granicama, Povelji OUN i Zaključaka Badinterove komisije iz 1992. godine.

Ostaviće nas da do mnogo boljih i za daleku budućnost ostavljenih boljih vremena, razmisljamo koji je to bio ključni istorijski trenutak u kojem smo kao narod napravili grešku. Da li onaj iz juna 1999-e godine kada nismo nastavili borbu za slobodu ili je to bio onaj iz 2000-e kada je nismo opet započeli, a morali smo.

Ujediniteljski Ustav je zaista ujedinio sve na političkoj sceni Srbije, jednog momenta je izgledalo da se čak i narod ujedinio, do momenta dok nije počela priča o onome zbog čega je cela igranka oko ustava i počela, o izborima.

I onima koji su nekada jurisali na "bastilje", Saveznu skupštinu, Narodnu banku i poput Slovenaca, mudzahedina, balista i Ustaša u tajnosti u sprezi sa srpskim ogrankom Koza nostre 2000-e pravili planove kako da u cilju osvajanja vlasti opkole kasarne po Srbiji, i onima koji su tada čuvali vlast, i u tom čuvanju napravili greške čije posledice i dan danas osećamo, ispuniće se želja i dugo će nama na smenu vladati. Verovatno mnogo duže nego onaj zbog kojeg su ovi prvi jurišali a ovi drugi odstupili sa vlasti, i koji je izručen neprijatelju pravo u smrt. Mozda bi smo im i alalili, jer to ne bi bila prva glava koju smo dali i a da sačuvamo drzavu. Ovako, i proklete nam i proklete im duše.