www.olivervulovic.com

Arhaična šumadinsko-pomoravska politička misao

Jedno možemo pretpostaviti, gospodin Velimir Ilić nikada neče dobiti mesto za iskazivanje svojih stavova, recimo u Novoj srpskoj političkoj misli, inače već odavno referentnoj grupacijii u Srbiji koja je uspešno na naše tle prenela način delovanja jednog KATO instituta ili Karnegi fondacije sto je, da me neko pogresno ne shvati, za svaku pohvalu. Ako sam pogrešio nek me izvine svi džumle, od onih iz Nove srpske političke misli do rečenih fondacija i instituta.

Ilić nece imati čast za takvu vrstu promocije ne zato što sačuvaj Bože za tako nešto nema vremena, na kraju krajeva ima savetnike i profi pisce govora, već zbog toga što se njegov problem nalazi na sasvim drugoj strani u odnosu na sposobnost pisane deskripcije, za koju na osnovu njegovih usmenih nastupa mnogi mogu sa pravom misliti da je skromnog formata. Ako je iko do sada zbog toga što je iz imovinsko pravnih okolnosti bio vezan za Ilića gajio iluzije i pored ministrovog kontinuiranog, višegodišnjeg - narodskog - kako on opisuje svoje nastupe, i -divljačkog i primitivnog- kako iste Ilićeve nastupe opisuje većina učesnika i posmatrača srpske političke scene, da će od njega ikada postati ugladjeni gospodin ministar onda je stil njegovog poslednjeg kontranapada na eksponente srebroljubive grupe koja neumorno ište uvid u svaki zarez koncesije za autoput Hoprgoš - Požega, razbio u paramparčad njihov trud da agresivnim marketingom ministra na silu umetnu u tribune a iščupaju iz najcrnje populističke demagogije i verbalnog siledžijstva.

Gospodn Kostreš i njegovi istomišljenici sigurno nisu ona politička opcija nad kojom bih lično ronio suze kada bi nekom srećom doživela neoporavljujući poraz na izborima i tako nestala zauvek sa političke scene, ali na izborima a ne dekretom, hapšenjima i proganjanjima. Malkice zbog demokratije a više da tim tipovima "ne učinimo" pa ih prostačkim verbalnim napadima, hapšenjima i proganjanjima lansiramo u vrh srpske političke scene, što je ministar Ilić svojim poslednjim "zveketanjem" uspeo i dodao im na rejtingu više nego svi izbori na kojima su do sada traljavo učestvovali.

Vesna Pešić je, od prostačkog napada na Emira Kusturicu do poslednjih izliva neopisive mržnje nazivajući novinare jednog časopisa "nacionalističkom bandom" konačno Veljinim upornim radom dobila pandan i sa one druge strane političke lepeze koja se poprilično razmahala pod inercijom rešavanja kosmetskog problema. Pošto se šuška da "beogradski duh " uvažene mrziteljke svega nacionalnog ipak vuče koren iz Pomoravlja koje je iznedrilo iz svojih kukruza i ministra Ilića a u kojima se uspešno krio od Vojne policije Vojske SRJ tokom NATO agresije, postavlja se pitanje da li je Nova srpska politička misao na velika vrata dobila konkurenciju, to jest za sada jednu nezvaničnu "Arhaičnu šumadijsko-pomoravsku političku misao" koja je po svojoj provinijenciji širokog političkog spektra od krajnje anacionalnog, preko kvazinacionalnog do ultra nacionalnog a koje povezuje samo isti, visoki stepen agresije u političkom nastupu. I Velimir Ilić i Vesna Pešić u svojim političkim oponentima vide bandite koje treba razbucati, uhapsiti pa što da ne i totalno rasrbiti u stilu centralnog komiteta SSSRa koji je nepodobnima odizimao državljanstva.

Pardon, kod Vesne Pešić postoji jedan izuzetak, ona pripada opciji koja bi Srbiju u Evropu pa makar i bez Srba, dakle, kod nje rasrbljivanje nije kazneni već evolutivni momenat ali su zato svi ostali postupci u cilju "razbijanja nacionalističke bande" pa i proganjanje novinara svetla tekovina demokratije i petoktobarske revolucije u čemu se ne razlikuje od prvopomenutog. Ilić je, valjda zato što je muško, a znate šta muško u šumadijsko-pomoravskom poimanju života sve podrazumeva malo drugačije. On zaista čovek nikada nije tražio da neki novinar ostane bez leba, ali bi zato pokušao da nepodobnog novinara dobro izmlati takodje opijen snagom dobijenom iz petoktobarske veličanstvene demokratske pobede koja nikako da ga kao i Pešićku napusti i posle sedam godina. Nekako mi ljudi ono Šešeljevo polivanje Božovića vodom dodje kao dečija igrarija u parku u odnosu na stvari koje su ove demokrate spremne da učine i koje čine, kada govorimo o javnom političkom životu ove teritorije.

Ako je Srbija voljom njenih vladara podeljena na onu prvu i na onu drugu onda smo svedoci i podele one prve Srbije na prvu polovinu prve i drugu polovinu prve Srbije jer su i Pešićka i Ilić naizmenično sipali gorivo u isti bager 2000-e godine. Ako jednoj od njihovih Srbija, onoj poraženoj, nedostaju Crvene beretke ili stara DB kao udarna pesnica, onda se mora priznati da to mnogo dostojanstvenije podnosi od one druge Srbije kojoj izgleda mnogo više nedostaju otporaški jurišnici koji su motkama završavali sve njihove prljave poslove dok je revolucija još bila gladna.

Dokaz da je u Srbiji zaista na vidiku pojavljivanje nekog šumadijsko-pomoravskog talasa političarenja kao neophodnog kontratega vojvodjanskim autonomašima je i sve češće hvalisanje samog Ilića da je jedini predstavnik pomenute regije u vladi Srbije kao i neumornio i iscrpljujuće medijsko vozdizanje jagodinskog / pomoravske prestonice po TV palma + / zoo vrta i akva parka do savršenstva ravnog gradnji bruklinskog mosta.

Iza kog grma se krije opasnost uvidela je i druga polovina prve Srbije pa je preko TV Foxa vrlo efektno izvrgla gradonačelnika pomoravske prestonice reportažom o "Palmi Betovenu i Šopenu". Druga Srbija se odlučila za sada na detant pripremajući se za dolazeće izbore ne bi li konačno ćapila, ako ništa drugo makar gradonačelničko mesto u Beogradu, tako da joj šumadijsko-pomoravski segment trenutne političke situacije u Srbiji i nije toliko interesantan. Tome doprinosi i sama činjenica da demokratiju u njihovoj Srbiji čine samo jedna Centralna otadžbinska uprava i tamo neki glavni odbor sa buketima ruža kao dekoracijom, tako da za talasanja i deljenja na polovine i nema nekog potencijala a ni hrabrosti. Nama stišćenim izmedju svih tih političkih četvrtina i polovina ostaje samo da ćutimo i čekamo koji će nam kraj batine završiti na ledjima, jer u svakom slučaju ako niste za, onda ste bandit.