www.olivervulovic.com

Početi od Britanaca

«Moramo biti jasni da u slučaju nadgledane nezavisnosti Kosova, nećemo tolerisati prekid saobraćaja između Srbije i Kosova, niti delovanje paravojnih snaga na severu Kosova. Nećemo tolerisati ni mešanje u prilike u BiH u vidu podsticanja otcepljenja Republike Srpske. Sve to bi zaustavilo progres Srbije ka EU i uvelo Srbiju i njen narod u izolaciju».

Gospodin Kameron, sef britanske konzervativne opozicije, gornje navedeno je rekao na jednom skupu samo par dana pre nego što je Britanija pompezno proslavila ukidanje ropstva, svesno preteći neposlušnoj naciji - Srbima, svim vidovima najgoreg modernog ropstva ako, dok je budu sakatili, bude jaukala, cvilela il ne daj Bože samo i podigla ruku da zaštiti oči od prejakog svetla u njihovoj hirurškoj sali Novog svetskog poretka, inace projekta preslikane Hitlerove pismene zaostavstine u kojoj je polozaj Velike Albanije imao vrlo bitno mesto. A Tadic i Kostunica su ropstvo kod nas ukinuli i izvukli nas iz grupe naroda robovlasnika tek nedavno, onomad po Ustavu.

Verovatno nam stavljajuci na dusu i to zakasnjenje, Kameron je izređao sve šta neće tolerisati ukoliko budemo mirnim putem branili svoje teritorije al je zato tokom svoje političke karijere slatko tolerisao dok su njegove stranačke kolege- aktivisti uzimali reket od velikih engleskih i škotskih privrednika i koji je ulazio u crne fondove njegove stranke a samim tim i delimično u njegov džep. Dakle ta britanska secikesa toleriše kradju u principu, pa njegov govor i ne može biti neočekivan. Da li da odmahnemo rukom i kažemo - ma pusti lopužu nek misli da je političar? - Možemo komotno jer je britanski stav jasan i treba njihovim špijunima sa diplomatskim papirima u Beogradu poželeti ekspresno srećan put nazad.

To što Britanija uporno godinama radi Srbima više nije politika i politike medju nama, makar one kao bajagi zvanične treba da nestane. Nije Kameron tek tako samo trtljao stav svoje stranke nego se naglas prisećao stenograma sastanka koji je nedavno vodjen pod Braunovim predsedavanjem. Britanija treba da bude prva zemlja sa kojom će ovaj narod prekinuti sve odnose ali ovoga puta na mnogo duže vreme, čak duže nego što je Vijetnamu trebalo da ih vaspostavi sa Amerikom, jer je zlo koje nam se od njih čini mnogo starije i duže traje od dana od kada su "ukinuli ropstvo". Britanija se mnogo puta svesno isprečivala na putu razvoja Srba, uvek plasirajući dve politike, jednu javnu i drugu tajnu. Pošto su joj se za vreme balkanske krize i javna i tajna politika simetrično poklopile uvek na štetu Srba, ja lično zaista više ne mogu da shvatim nakrivu nabaždarenost vodećih političara ovog naroda, koji kada već više nemaju sa čime da se biju, onda makar mogu da ne govore sa siledžijom koji nas kinji.

Kako je to Kameron mislio da neće tolerisati što ćemo balističke teroriste da stavimo u ekonomski, energetski i politički karantin koji bi u svakom slučaju zbog bitne, moram reći pa me pljujte koliko god hoćete. razlike u genetskom kodu naše dve nacije, sigurno bio drugačijeg tipa od karantina koji su Britanci primenili nad nevinim u Banjaluci - nek pocrkaju bebe bez vazduha, kiseonik im ne može stići -. Bebe i jesu umrle, njih dvanaest i još druge silne bebe gde god žive Srbi i Kameron se nije zbog toga nikada potresao nego je užurbano napredovao na stranačkoj lestvici tako što je blagosiljao i takve činove a sada ih nanovo i obećava. Da nije možda mislio da Sasovce opet pomeri za koju stotinu kilometara severno ka Beogradu, pored sankcija koje se podrazumevaju?

Umesto da je ovaj narod opkolio britansku ambasadu u znak protesta zbog izjave ovog siledžije i tražio, ako već toliko nemamo petlju za izvinjenje, onda makar objašnjenje, mi smo sedeli kući i gledali divovsku borbu britanske diplomatije u želji da spasu sredovečnu učiteljicu sa njihovim pasošem koja je u Sudanu trebala bukvalno petnaest puta da dobije po onoj stvari (tako brate sud odrezao) zato što je neke rašupavele mečiće delila maleckoj muslimanskoj deci i nazivala spomenute igračke ništa manje no Muhamedom. Dok se zapad zgražavao nad divljaštvom sudanskog suda i napeto pratio plemeniti poduhvat britanskih diplomata da odbrane već pomenutu gospodjinu stvar, voleo bih da ih vidim kako bi se osećali kada bi neka muslimanska učiteljica u njihovim školama prošla ako bi deci delila polugole lutke i davala im imena poput Isus ili Blaga Marija. Život bi joj poštedeli jerbo mu ga je davanje po onoj stvari ukinuto pre dvesta godina ali bi pre karte u jednom pravcu iz Britanije, dobila tirkiznu košuljicu sa rukama na ledjima makar na mesec dana. Oni blago rečeno neuredni i poprilično primitivni Sudanci su istrajali makar delimično i tu britansku matoru opajdaru proterali a uzvišeni, čisti, nebeski i kakav sve još ne srpski narod više provodi vremena u tračarenju Velikog brata nego što se nervira zbog jasnih poruka o tome šta mu dušmani opet spremaju. Izgleda da treba načisto da nas oslepe da bi smo mi širom otvorili oči.

Jedna poduža pauza u druženju izmedju zvaničnih politika britanskog i srpskog naroda je apsolutno neophodna ako želimo da ih sprečimo da makar slobodno i zaštićeno sprovode svoju antisrpsku politiku usred srpskog dvorišta. Žao mi je britanskog saveta, škola jezika, umetnika svih sorti, fudbala i čega sve ne ali mi je više žao izmeštenih srpskih univerziteta, proteranog srpskog jezika, umetnosti, religije, uopšte naroda i života sa Kosmeta. Ako su Britanci već odlučili da sa nama još nisu završili, onda bi naša diplomatija od njih baš i trebala da počne.