www.olivervulovic.com

U čekanju Sverhlorda

Današnja Srbija, hoću reći ova postpetooktobarska Srbija, najviše podseća na Višijevsku Francusku, utoliko različito što je u našem slučaju danas većinsko parče teritorije okupator dao na upravljanje lokalnim političkim saveznicima a manjinski je direktno sa svojim vojnim snagama i lokalnim naoružanim teroristima okupirao. Za razliku od Višijevske Francuske, mi imamo vojno-političko-geografski okrenutu situaciju, to jest, okupator nam je dozvolio da umislimo da sami upravljamo severom a što se tiče juga, ka njemu nam je uveo i granične prelaze.

Neko će reći da je poređenje neumesno jer su u Francuskoj tada živeli samo Francuzi a dok mi na direktno okupiranom području kao većinu imamo Šiptare. Primedba bi bila umesna da ne postoji jedna sitnica - Međunarodno pravo teritoriju jedne države / pa makar i okupirane / prepoznaje kao jedinstvenu i nedeljivu bez obzira na brojnost nacionalnih manjina i bez obzira na trenutni vid i vreme njene potpune ili delimične okupacije od strane trećih vojnih sila. To osim i gotovo svršenih pravnika i doktora prava koji istim  predaju što preko katedri a što preko vladinih konferencija za štampu znaju i srpske vladike, recimo Artemije. Nije mi samo jasno zašto se Njegovom preosveštenstvu sada ne gadi da iz srca govori ono šta misli o Evropi i Zapadu uopšte  a gadilo mu se za vreme Onog diktatora za kojeg tada nije hteo da se moli po kanonima / vlast od Boga data / dok se za ove sadašnje do sudnjeg 17.februara molio.

No, on ima kome da se ispovedi, vratimo se nama, stadu bez pastira. I ondašnja Višijevska Francuska je poput današnje dosovske Srbije smatrala da će više uraditi za svoj narod ako uđe u tadašnje moderne integracije koje nisu imale alternativu, onomad se to zvalo integracije u Sile osovine ili makar samo Trećeg Rajha, nasuprot manjinskom mišljenju siloosovinskih skeptika koji su ipak odabrali da prate tada maglovite ideale De Gola i tako ipak strpljivo dočekali operaciju Overlord i slobodu. Naravno da uopšte nije malo Srba koji se intimno nadaju da će i oni dočekati nekakvo savezničko iskrcavanje koje bi se u našem slučaju zvalo Sverlord a koje bi sadašnjim srpskim vlastodršcima napravilo koridor tokom bežanije u neki moderni Zigmaringen gde bi uživali zaštitu dosadašnjih sponzora.

Naravno ako se iz svežih lakših iskustava Biljane Plavšić ili drastičnijeg pokojnog Babića kao i  drugih koji su iz redova našeg naroda sa njima paktirali, može uopšte i reći da su Sile Novog svetskog poretka nekog od svojih srpskih političko-finansijskih klijenata uopšte ikako zaštitili. Mnogo ima sada onoga čega je bilo i tada. Istrebljuje se na jednom parčetu teritorije čitav narod a i konclogori su tu, samo se sada zovu baze i kampovi.


No, ovih naših 15 do 20 Petena su primorani da fingiraju kakvu takvu demokratiju i raspisali su izbore za 11.maj, koje opet izbegavaju da zovu izborima već ih neprestano preimenuju u referendume, što apsolutno pokazuje da oni osnovnu tekovinu izbora, smenjivost, histerično i ostrašćeno doživljavaju kao borbu na život i smrt.  Sinergija njihovih agresivnih akcija uterivanja samo od njih odobrenog tipa višeumlja se pretvorila u jednoumlje najgoreg vida  fašističkog ili boljševističkog shvatanja vlasti i to tako da se ima na svaki način očuvati demokratura oligarha kao zamena nekadašnje diktature proletarijata a razni jugendi i skojevi  organizacijama poput Otpora, Jukoma,  obojenim ženama i centrima za borbu protiv srpske nekulturne kontaminacije. Kako mi skoro reče jedan prijatelj iz nekadašnje Miteranove administracije, (francuskog predsednika koji je  za razliku od zločinca Širaka i siledžije Sarkozija rekao da dok je on živ Francuska neće ratovati protiv Srba) - Blago Vama Srbima. Ne samo da možete da birate nego Vam je već rečeno i ko će biti izabran. Totalno ste se približili modernoj Francuskoj a ona se ipak iz sve snage trudi da vaš narod vrati u otomansko doba.

Svi srpski Peteni, svako na svoj način,  glamurozno su odigrali svoj deo demokratskog igrokaza, uz prefinjenu mirnoću iza koje se sakrio strašan ,cunamijevske snage talas odlučnosti da se posle pobede na predsedničkim izborima konačno dokusure ti srpski novosvetskoporedski skeptici i jednom za svagda se sa njima završi. Plašim se da se za ovu najnoviju igru Evropa zaista  pripremila i na život i na smrt domaćih političkih takmaca. Ne bi im bilo prvi put jer nema ni par dana kako su Srbi obeležili smrti dvojice svojih viđenijih političara. Pošto mi nemamo političare koji se mogu utešiti verovanjem u život posle smrti u ovoj izbornoj kampanji se može svašta očekivati. Ulog je veliki, EU po nalogu SAD se u nameri da konačno stigne do svoje zacrtane slike predkumanovske Srbije dokopala na poslednjim izborima jedne od 4 poluga vlasti u Srbiji i tako nas vojno preko Vrhovnog komandanta stavila pod kontrolu a pošto finansijske vlasti odavno imaju u džepu, sada su joj ostale još samo jedna ipo poluga vlasti u Srbiji, parlament a preko njega vlada i sudstvo gde su vrlo blizu da ga konačno u kompletu skembaju pod svoje.

EU je krenula da po svaku cenu bude svoja na našem. Hoćemo li mi izdržati da ostanemo svoji na svome, pokazaće vreme, ako nas u vremenu ostane.



Današnja Srbija, hoću reći ova postpetooktobarska Srbija, najviše podseća na Višijevsku Francusku, utoliko različito što je u našem slučaju danas većinsko parče teritorije okupator dao na upravljanje lokalnim političkim saveznicima a manjinski je direktno sa svojim vojnim snagama i lokalnim naoružanim teroristima okupirao. Za razliku od Višijevske Francuske, mi imamo vojno-političko-geografski okrenutu situaciju, to jest, okupator nam je dozvolio da umislimo da sami upravljamo severom a što se tiče juga, ka njemu nam je uveo i granične prelaze.

 

Neko će reći da je poređenje neumesno jer su u Francuskoj tada živeli samo Francuzi a dok mi na direktno okupiranom području kao većinu imamo Šiptare. Primedba bi bila umesna da ne postoji jedna sitnica - Međunarodno pravo teritoriju jedne države / pa makar i okupirane / prepoznaje kao jedinstvenu i nedeljivu bez obzira na brojnost nacionalnih manjina i bez obzira na trenutni vid i vreme njene potpune ili delimične okupacije od strane trećih vojnih sila. To osim i gotovo svršenih pravnika i doktora prava koji istim  predaju što preko katedri a što preko vladinih konferencija za štampu znaju i srpske vladike, recimo Artemije. Nije mi samo jasno zašto se Njegovom preosveštenstvu sada ne gadi da iz srca govori ono šta misli o Evropi i Zapadu uopšte  a gadilo mu se za vreme Onog diktatora za kojeg tada nije hteo da se moli po kanonima / vlast od Boga data / dok se za ove sadašnje do sudnjeg 17.februara molio.

No, on ima kome da se ispovedi, vratimo se nama, stadu bez pastira. I ondašnja Višijevska Francuska je poput današnje dosovske Srbije smatrala da će više uraditi za svoj narod ako uđe u tadašnje moderne integracije koje nisu imale alternativu, onomad se to zvalo integracije u Sile osovine ili makar samo Trećeg Rajha, nasuprot manjinskom mišljenju siloosovinskih skeptika koji su ipak odabrali da prate tada maglovite ideale De Gola i tako ipak strpljivo dočekali operaciju Overlord i slobodu. Naravno da uopšte nije malo Srba koji se intimno nadaju da će i oni dočekati nekakvo savezničko iskrcavanje koje bi se u našem slučaju zvalo Sverlord a koje bi sadašnjim srpskim vlastodršcima napravilo koridor tokom bežanije u neki moderni Zigmaringen gde bi uživali zaštitu dosadašnjih sponzora.

Naravno ako se iz svežih lakših iskustava Biljane Plavšić ili drastičnijeg pokojnog Babića kao i  drugih koji su iz redova našeg naroda sa njima paktirali, može uopšte i reći da su Sile Novog svetskog poretka nekog od svojih srpskih političko-finansijskih klijenata uopšte ikako zaštitili. Mnogo ima sada onoga čega je bilo i tada. Istrebljuje se na jednom parčetu teritorije čitav narod a i konclogori su tu, samo se sada zovu baze i kampovi.


No, ovih naših 15 do 20 Petena su primorani da fingiraju kakvu takvu demokratiju i raspisali su izbore za 11.maj, koje opet izbegavaju da zovu izborima već ih neprestano preimenuju u referendume, što apsolutno pokazuje da oni osnovnu tekovinu izbora, smenjivost, histerično i ostrašćeno doživljavaju kao borbu na život i smrt.  Sinergija njihovih agresivnih akcija uterivanja samo od njih odobrenog tipa višeumlja se pretvorila u jednoumlje najgoreg vida  fašističkog ili boljševističkog shvatanja vlasti i to tako da se ima na svaki način očuvati demokratura oligarha kao zamena nekadašnje diktature proletarijata a razni jugendi i skojevi  organizacijama poput Otpora, Jukoma,  obojenim ženama i centrima za borbu protiv srpske nekulturne kontaminacije. Kako mi skoro reče jedan prijatelj iz nekadašnje Miteranove administracije, (francuskog predsednika koji je  za razliku od zločinca Širaka i siledžije Sarkozija rekao da dok je on živ Francuska neće ratovati protiv Srba) - Blago Vama Srbima. Ne samo da možete da birate nego Vam je već rečeno i ko će biti izabran. Totalno ste se približili modernoj Francuskoj a ona se ipak iz sve snage trudi da vaš narod vrati u otomansko doba.

Svi srpski Peteni, svako na svoj način,  glamurozno su odigrali svoj deo demokratskog igrokaza, uz prefinjenu mirnoću iza koje se sakrio strašan ,cunamijevske snage talas odlučnosti da se posle pobede na predsedničkim izborima konačno dokusure ti srpski novosvetskoporedski skeptici i jednom za svagda se sa njima završi. Plašim se da se za ovu najnoviju igru Evropa zaista  pripremila i na život i na smrt domaćih političkih takmaca. Ne bi im bilo prvi put jer nema ni par dana kako su Srbi obeležili smrti dvojice svojih viđenijih političara. Pošto mi nemamo političare koji se mogu utešiti verovanjem u život posle smrti u ovoj izbornoj kampanji se može svašta očekivati. Ulog je veliki, EU po nalogu SAD se u nameri da konačno stigne do svoje zacrtane slike predkumanovske Srbije dokopala na poslednjim izborima jedne od 4 poluga vlasti u Srbiji i tako nas vojno preko Vrhovnog komandanta stavila pod kontrolu a pošto finansijske vlasti odavno imaju u džepu, sada su joj ostale još samo jedna ipo poluga vlasti u Srbiji, parlament a preko njega vlada i sudstvo gde su vrlo blizu da ga konačno u kompletu skembaju pod svoje.

EU je krenula da po svaku cenu bude svoja na našem. Hoćemo li mi izdržati da ostanemo svoji na svome, pokazaće vreme, ako nas u vremenu ostane.